Milton Friedman o intelektualcima i biznismenima kao najvećim neprijateljima slobodnog preduzetništva

Kako možemo da zaštitimo slobodno preduzetništvo? Da li će nam u tome pomoći intelektualci? A preduzetnici? Postoji dramatična razlika između toga kada kažemo da smo pro-biznis i da smo za slobodno preduzetništvo - odnosno kapitalizam. Da li želimo puno konkurencije za sebe, ili želimo poseban tretman dok se svi ostali suočavaju sa konkurencijom?  Milton Friedman objašnjava razlike.

Preveo: Jadranko Brkić

(video na dnu transkripta)

transkript:

Vi govorite o očuvanju slobodnog preduzetništva. Ko su oni što ga uništavaju?  Preduzetnici moraju preuzeti veliki dio odgovornosti za to.

Skrećem sa moje teme za večeras, ali morate znati razliku između "pro-slobodnog preduzetništva" i "pro-biznisa."  Dva najveća neprijatelja slobodnog preduzetništva po mom mišljenju su: s jedne strane moje kolege intelektualci, a sa druge strane veliki biznismeni, i to iz suprotnih razloga.

Moje kolege intelektualci su svi za slobodu za sebe. Uostalom, ako im kažem: vi znate da je užasno rasipno da deset ljudi rade istraživanja na jednu te istu temu. Zar ne mislite da bi trebalo da u Vladi imamo biro planiranja koji bi dodijeljivali ili koji bi postavljali prioritete različitih istraživanja i odlučivati o tome ko će ih izvršavati, kako bismo eliminisali te strašne gubitke izazvane konkurencijom? A oni bi mi rekli: zašto ja ne razumijem proces naučnog istraživanja? Zar ne razumijem neophodnost za akademskom slobodom za omogućavanje ljudima da sami biraju svoje teme? Naravno, ja to razumijem i slažem se sa tim. Ali kada oni razmatraju ostatak društva, onda stvari vide drugačije. Veoma je užasno rasipno imati četiri benzinske pumpe na jednom bloku, mi trebamo da imamo državni biro da eliminiše tu preklapajuću konkurenciju, da određuje prioritete i brine se o tome da stvari idu kako treba. Dakle, intelektualac je za slobodu za samoga sebe, a potpuno je protiv nje za sve druge.

Biznismen je veoma drugačiji. Biznismena ne možete privući na podijum. Ja ne namjeravam govoriti o svima njima, ali ja govorim o veoma velikom dijelu njih. Ne možete ih privući na podijum bez da oni površno govore o poželjnosti sistema slobodnog preduzetništva. Ali kada ja dođem u posjetu njihovim biznisima to je onda nešto drugo.

Kad predsjednik čeličane US Steel govori o slobodnom preduzetništvu, on ne misli na slobodno preduzetništvo u proizvodnji čelika. O ne, on želi da se država umiješa i štiti ga od konkurencije iz Japana od čeličana koje su jeftinije.

Kada industrija nafte govori o slobodnom tržištu, ranijih godina oni nisu pričali o slobodi, oni su htjeli porezna olakšanja na procentualno pražnjenje resursa.  Htjeli su kvote na uvoz nafte.  Htjeli su da Texas Railroad komisija na njih uvede ograničenja.

Kada bankari stoje na platformi i govore o velikoj poželjnosti slobodnog preduzetništva i slobodnog tržišta, i ja im kažem: vi hoćete da kažete da ne želite da država ograniči iznos kamate koju ste vi obavezni da plaćate na depozite, vi želite da imate slobodnu konkurenciju? Oh, kažu oni, to je drugačije. Mi to volimo.

Dakle, skoro svaki biznismen je za slobodno preduzetništvo za sve ostale, ali za posebne privilegije i posebnu zaštitu države samo za sebe.  Kao rezultat toga, oni su glavna snaga u podrivanju sistema slobodnog preduzetništva. Tako da svaka nada da ćete uz njihovu pomoć zaštititi slobodno preduzetništvo, znači da vi stvarno mislite da kažete da očekujete dioničare čeličane US Steel da propagiraju slobodnu trgovinu? Da li je to ono što očekivate? 

Nemojte me pogrešno shvatiti, ja ne krivim rukovodioce čeličane US Steel za pokušavanja da se uvedu ograničenja na uvoz, ili direktore neke druge korporacije za pokušavanja da se uvedu tarife, oni rade ono što su angažovani da rade. Oni su angažovani da zarađuju novac za svoje dioničare, i oni to pokušavaju da čine.

Ako smo mi ostali takve budale da im dopustimo (velikim kompanijama koje žele poseban tretman za sebe) da zarađuju uvođenjem tarifa, ili uvoznih kvota, ili putem drugih olakšica, onda smo mi ti koji su krivi, a ne oni. Ali prestanite da se zavaravate misleći da možete koristiti poslovne zajednice (biznismene) kao način za promociju slobodnog preduzetništva. Nažalost, većina njih u tom pogledu nisu naši prijatelji.