Kada bi država upravljala prodavnicama hrane

Delegat iz Virdžinije Nick Freitas objašnjava koliko je neefikasan i nelogičan sistem javnog obrazovanja, kroz hipotetički primjer vlade kao upravljača prodavnicama hrane. Izvor: Young Americans for Liberty.

Transkript:

Zamislimo na trenutak da vlada želi da pomogne gladnim ljudima. I tako vlada kaže: Mi moramo nešto učiniti, stvar je kritična. Privatni sektor i slobodno tržište nije u stanju da hrani ljude. Stoga će država da otvori 10.000 državnih prodavnica. A vi građani ćete biti dodijeljeni u određenu vladinu prodavnicu na osnovu vaše adrese. A kada dođete u prodavnicu, vi zapravo nećete kupovati namirnice po vašem izboru, već će vam vladin zaposlenik dati kesu namirnica, na osnovu indeksa kalorija kojeg je Vlada odobrila za vašu porodicu. I ako u toj torbi ima nešto što baš i ne volite naročito da jedete, to nije veliki problem. Samo nazovite vašeg vladinog predstavnika. Vaš zahtjev ćemo procesuirati u roku od 2 do 4 godine, dok lobisti proizvođača makarona, sira, i Oreo kolača dođu do saglasnosti o tome da li određeni brend proizvoda treba da bude u vašoj kesi ili ne.

Takođe da nampomenemo, državni službenici koji rade u prodavnici, niko od njih neće biti nagrađivan na osnovu inovacije, niko od njih će biti nagrađivan na osnovu kvaliteta posla koji radi, ili na osnovu efikasnosti koju uvodi u posao. Oni će biti nagrađivani samo na osnovu hijerarhije. Što duže su tu, više su plaćeni. Kraj priče.

Da li neko misli da bi to bio dobar način da se postupa sa ljudima? Ne! To je u osnovi Venecuela, zar ne? To nije dobar način postupanja sa ljudima.

To je upravo ono što radimo sa javnim obrazovanjem.